Uzgoj aronije

     Aronija je izuzetno ljekovita i korisna biljka, potiče s istoka Sjeverne Amerike, gdje se uz Aroniu melanocarpu (crnoplodnu aroniju) još može naći i Aronia arbutifolia ( crvenolisna aronija ). Stanište ove dvije vrste uglavnom su kisela i vlažna tla  s 1000 – 1200 mm oborina na godinu. Iako je aronija porijeklom s američkog kontinenta, prava vrijednost ove biljke prepoznata je u istočnoj Europi.
     Aronija spada u porodicu ruža (Rosacea). Postoji nekoliko istoznačnica za Aronia melanocarpu (crnoplodnu aroniju) kao npr. Aronia nigra, Sorbus melanocarpa, Pyrus melanocarpa i Mespilus arbutifolia var. melanocarpa.
     U prirodi, aronija je listopadni grm, visine 2-3  metra i  2,5 metra širine. Jedna od glavnih prepoznatljivosti aronije su prelijepi bijeli cvjetovi koji se nalaze na kiticama. U klimatskim području kontinentalne klime cvjeta krajem aprila. Listovi su ovalni, nazubljenog ruba, u vegetaciji su tamnozelene boje, dok u jesen dobivaju dekorativnu žarko crvenu boju.
     Tek nakon razvoja listova, krajem aprila, pokazuju se prvi cvjetovi. Pojedinačni cvjetovi bijele su boje, široki 12 mm i skupljeni  u grozdove. Grozdovi se najčešće sastoje od 10 do 15, a na vrhovima mladica i od 30 cvjetova. Cvjetanje traje oko 10 dana, pri čemu svaki cvijet pojedinačno cvjeta samo 5 dana. Cvjetove oprašuju uglavnom pčele, ali je moguće i oprašivanje vjetrom.  Aronija je samooplodna biljka.
     Okrugli, ljubičasto-crveni plodovi koji nastaju od cvjetova redovno se pojavljuju u velikom broju. Riječ je o sitnim jabučastim plodovima, vrlo sličnima mušmuli. Promjer jednoga ploda iznosi 6 – 13,5 mm,  a težina 1,0 – 1,5 g. Plodovi su u početku prekriveni bjelkastim slojem, bez kojega izgledaju kao da su lakirani. Plodovi dozrijevaju u avgustu. Meso ploda ima intenzivnu crvenu boju i slatku do kiselkastu i trpku aromu koja podsjeća na borovnice  U plodovima nema košpica, a sjemenke su sitne.

     Aronija ima vrlo male zahtjeve u pogledu mjesta uzgoja i klime, tako da može uspijevati u vrlo različitim klimatskim područjima. Aronija, dakle, uspijeva na cjelokupnom području bivše Jugoslavije. Ipak, uzimajući u obzir da je aronija porijeklom iz područja s uticajem atlantske klime bolje uspijeva na staništu s višom vlažnošću tla i zraka.Optimalna količina oborina je 500 – 600 mm godišnje. Aronija dobro uspijeva čak i na tlima s visokim nivoom podzemne vode, gdje druge vrste voća, poput jabuka i višanja, ne uspijevaju. Pri sadnji aronije treba izbjegavati ekstremno suha pješčana tla, te zbijena vlažna tla. Mraz gotovo uopće ne može naškoditi stabljici i cvijetu aronije. Cvijet je otporan na niske proljetne temperature, dok sama biljka podnosi temperature i do -30°C.
     Plodovi dozrijevaju u vremenu od početka do sredine avgusta Budući da svi plodovi najčešće dozrijevaju u isto vrijeme, potrebna je samo jedna berba. Kako plodovi ne bi prezreli i počeli otpadati, berbu treba obaviti brzo odmah nakon početka zrenja. Neke bobice ipak mogu dozrjeti prije ostalih. Berba može biti ručna ili mašinska. Kod ručnog branja plodovi se otkidaju palcem, pri čemu se može ubrati do 12 kg na sat. Na većim plantažama uobičajena je mašinska berba, a učinak radnog stroja se kreće od 3 do 4 sata za hektar.
     Nakon berbe plodovi se moraju što je moguće prije preraditi, a kratkoročno se mogu uskladištiti u plastičnim ili drvenim košarama. Ako se plodovi ne prerađuju odmah poslije berbe, mogu se naglo zamrznuti i uskladištiti. Kod običnog uskladištenja pri 15 – 25°C i 80 % relativne vlažnosti zraka zreli plodovi mogu se održati dve sedmice.
     Zavisno o načinu sadnje moguće je ostvariti prinos od oko 8 – 12 t/ha. Predviđeni rok trajanja plantaže aronije procjenjuje se na oko 20 godina.
     Iskoristivost ploda aronije za sok je visokih 75 – 80 %, što se može i povećati za 6 %, ako plodovi prije cijeđenja odleže neko vrijeme na -5°C.

Uslovi za uzgoj aronije

     Osnov je kupovina biljke od renomiranih rasadnika. Za lakši prijem  najbolje je kupiti  stariju odnegovanu biljku ( dvogodišnji,trogodišnju). One bi trebalo da počnu da plodovima sledeće godine. To će vam obezbediti bobice veoma brzo. U našoj zemlji najbolje se pokazala sorta aronije Nero.  Tako da predlažemo njenu kupovinu u rasadnicima.

     Žbunovi aronije nisu izbirljivi za zemljište na kojem su zasađene . Oni su dobro pogodni za širok spektar tipova zemljišta. Najbolje uspevaju na osunčanim položajima sa dovoljno vlage u zemljišu.

     Da biste saznali da li imate kvalitet zemlje, potrebno je  uzeti uzorak zemljišta i dati na testiranje. Ukoliko vaša zemlja nije sasvim odgovarajućeg kvaliteta, izveštaj i stručna služba  bi trebalo da vam kažem šta treba da uradite. Možete da izmenite tlo dodavanjem organskih materija u zemljištu ( treset ili kao najpreporučljivije kvalitetan pregoreli stajnjak) . Zemljišta sa visokim sadržajem gline imaju tendenciju da budu veoma plodna. To je zato što su mikroskopski rasute čestice gline imaju sposobnost da formiraju veze sa hemijskim elementima ili jedinjenjimam bitnih za rast biljaka koje se nalaze u zemljištu. Dodavanje organskih materija zemljište će poboljšati plodnost zemljišta.To se čini da bi se  smanjilo  sabijanje zemljišta od gline i povećati protok vode kroz zemljište. Dodavanje organskih materija će takođe povećati vazdušni prostor unutar gline, i zemljište će biti više obradivo. Peščana zemljišta imaju tendenciju da budu više kiselija nego više plodna humusna i gline koji su bogati hranljivim materijama. Dodavanje organsku materiju na peščanim zemljištima će povećati njenu plodnost i vodni kapacitet .

Ph nivo

     Optimalna pH vrednost rasti aronije je blago kisela (6-6.5), ali će tolerisati širi opseg pH (5-8.5). Analiza zemlje Vam takođje daje i izveštaj sa Ph vrednošću i ukoliko ima potrebe dobijate preporuku za dalje postupke kako bi je priveli idealnoj Ph za uzgoj sadnica Aronije.

     Sadnice aronije nisu tolerantne na jaku sušu, ali obično mogu da izdrže suvo zemljišta više nego druge poznate voćke. Ukoliko želite maksimalnu proizvodnju voća (ploda aronije) treba obezbediti zalivanje. Količina i uzastopnost zalivanja zavi od brojnih faktora: Starosti zasada, temperature zemlje i vazduha, sastava zemlje . U najtoplijem i najsušnijem delu  godine ukoliko postoji mogućnost obezbediti vodu poželjno bi bilo zaliti jednom – dva puta nedeljno 3-10 litara po sadnici. Na našem podneblju sistem  kap po kap navodnjavanja par puta mesečno za celu godinu, predstavlja najekonomičniju i najkvalitetniju negu plantaže aronije.

     Takođje i vreme zalivanja može da utiče na ekonomičnost proizvodnje- od ponoći pa do  8 sati. Ovo može uštedeti i do 700 litara vode  na 100 sadnica svakog meseca. Razlog je taj da se smanjuje isparavanje izazvano suncem i vetrom. Ovo je vreme kada biljkama najviše odgovara vodu. Najosnovniji princip zalivanja je vrlo jednostavan: Nikada voda u večernjim satima, ili  u sred dana. Jutro je uvek najbolje vreme za vodu. Koreni biljke aronije su najviše u mogućnosti da prime vodu ujutro, i da će iskoristiti svaku vlagu. Biljkama takođje odgovara najviše da dobiju vodu ujutru, jer ćelije ostavljaju  'otvorene' da prihvate jutarnju rosu. To je razlog zašto je rano jutro najbolje vreme u toku dana za folijarno hranjenja. Nikada Voda Dok sunce sija! Kasno popodne ili rano uveče je najgore vreme za vodu, jer su biljne ćelije ugasi i neće otvoriti sve dok sunce ide dole!

     Koristivši sistem za navodnjavanje za vaše aronije možete takođje uštedeti i do 375 litara vode svakog meseca.  Uverite se da vaš sistem za  navodnjavanje kap po kap nije zapušen ili slomljen. Proverite da se vidi da sistem ne procuri i da  li je voda usmerena na vaše biljke.

Organska materija

     Povećanje količine organskih materija je verovatno jedna od najvažnijih stvari koje možete da uradite da poboljšate svoju zemlju. Unos komposta u zemljištu je poželjna za uspešno sadnju sadnica aronije . Dodajte kompost, lišće, pokošenu travu  ili stajnjak i  pomešajte ga dobro. Zemljište treba da sadrži oko 2% do 5% organske materije. Peščana zemljišta treba da sadrže do 2%, odnosno 3% i glinovita zemljišta 4% do 5%.  Sloj od oko 10-15 cm organskog malča oko biljaka pomaže da zadrži vlagu i štedi vodu, vreme i novac.

Sadnja aronije

• · 
  

•    Sadi se u jesen, preko zime i u rano proleće, uz uslov da zemlja nije smrzla i da vegetacija još nije počela. Biljke iz kontejnera (saksija) mogu da se sade i u toku vegetacionog perioda. U tom slučaju sadi se u vodom natopljene jame, a posle sadnje ponovo zalije, kako bi biljka odmah nastavila sa rastom.
       Najbolja gustina sadnje u klasičnim voćnjacima je 3 x 1,5 m, kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4,5 m² vegetacionog prostora. Sadi se do dubine na kojoj je sadnica bila u rasadniku. Dovoljno je iskopati jame dubine 20 i prečnika 30 cm. Sadnicu pažljivo nagrnuti sitnom i vlažnom zemljom i nagaziti oko nje kako bi se uspostavio dobar kontakt između korena i čestica zemlje, a vazduh istisnuo. Ukoliko je zemlja pri sadnji suva, kao u jesen 2011, treba je zaliti kako bi se sprečio proces dehidracije, jer bi suva zemlja izvlačila vodu iz korena i biljka bi se osušila i pre nego što se primi.
  
  
       Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene, ljubičaste ili braon boje. Ovo lišće je zrelo i opada na najblaži dodir. Najčešće se sade  jednogodišnje ili dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta, osim slanim, kojih ima na severu Banata gde se koriste za gajenje kamilice  i nane, kao i ispašu ovaca, za razliku od brusnice i visokožbunaste, američke  borovnice, koje dobro uspevaju samo na prirodno kiselim, pH 4,2 do 4,4, a ona se u Srbiji nalaze  na većim nadmorskim visinama, najčešće iznad  750 m.  Tamo skoro i da nema stanovnika. Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta, vode i vazduha, te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana. Evo rešenja za pepelišta u okolini Obrenovca,  Lazarevca i Kostolca, kao i za jalovišta nastala odlaganjem humusnog sloja sa otkrivenih kopova. Na ovim površinama aroniju treba posaditi gušće nego u klasičnim voćarskim zasadima, npr u redove 2 x 1 m, kako bi se što pre formirao gust splet žila koje će sprečavati eroziju vetrom i zagađivanje okoline. Aronija može da se koristi i za formiranje živih ograda. Dovoljno je posaditi jedan red sa rastojanjem između biljaka od 80 do 100 cm. Živa ograda koja cveta, blista od zelenila mladog lišća, koje liči na ukrasnu biljku lovorvišnju, u avgustu okićena crnim bobicama koje mogu da se jedu, u oktobru i novembru “gori” od plamenih boja lišća…
  Sorte
  
  
       Postoji veći broj sorti aronije od kojih su najpoznatije finska sorta Viking i češka sorta Nero.
  
  
  Viking
  
  
  
       Sorta Viking je najzastupljenija u sjevernim dijelovima Poljske. Karakteristična je po bujnosti i uspravnom rastu žbuna kojem je potrebno deset godina da dostigne visinu oko 2 m, a nakon 15-20 godina dostiže visinu i do 3 m.Pokazuje izuzetnu otpornost na hladnoću i daje visoke prinose već u ranim periodima rodnosti. Naime, već u trećoj godini daje količinu od 3-4 kg plodova po žbunu, a u dvanaestoj godini prinos se povećava na 8 – 10 kg po žbunu. Ima krupne plodove koji se ne osipaju i sazrijevaju ujednačeno, sa čvrstom pokožicom što znatno olakšava upotrebu mehanizacije prilikom berbe.
  
  
  Nero
  
  
       Raste uspravnije od ostalih sorti, a kao grm doseže visinu od 2 m i širinu od 2,5 m. Grane su guste i lijepo razgranate, a rast mladica iz korijena i izboja je vrlo jak. Cvjetovi nisu samo bijele boje, nego djelomice i ružičasti, a grozdovi se sastoje od 10 do 20 pojedinačnih cvatova.
       Plodovi imaju promjer od 12 mm, relativno su veliki, okrugli su i imaju ljubičastu do modrocrnu boju, čvrste voštane ovojnice, a teški su 1,0 – 1,5 g. Okus im je opor i slatkast. Svježi, tamnocrveni sok miriše po gorkom bademu, a meso ploda je čvrsto.
  
  
  Đubrenje
  
  
       Priprema parcele sastoji se od osnovne obrade, oranja na dubinu od oko 30 cm, tanjiranja ili rotoviranja, kako bi se poravnao i usitnio površinski sloj. Presađivanje je najbolje obaviti ubrzo po iznošenju sadnica iz rasadnika. Pre sadnje parcela treba da se pođubri NPK 15:15:15 mineralnim đubrivima, 500-600 kg/ha, ili 50-60 g po jamici, posle čega se đubrivo pomeša sa zemljom, da ne dođe do direktnog kontakta sa žilama korenovog sistema. Na ovakav način sprečava se eventualno toksično dejstvo jakih koncentracija mineralnih soli i sušenje biljaka u startu. Ukoliko se koristi zgoreli stanjak, 40-50 t/ha, količinu NPK mineralnih đubriva treba smanjiti na polovinu.
      Tokom vegetacije treba površinu đubriti sa NPK 8:16:24 ili sličnim, oko 500 kg/ha godišnje. Pošto aronija sporo raste đubriva mogu da se koriste i u trakama na kojima će se saditi i tako ostvariti ušteda.
       Prinos i kvalitet plodova najviše zavise od đubrenja i navodnjavanja, uz redovno uništavanje korova.
  
  
  
  
  Malčarenje - zagrtanje biljaka
  
  
       Malčiranje je jedan od najvažnijih načina da se održe zdrave biljke. Prekrivanjem smanjuje se količina isparavanja sa površine zemljišta i smanjuje potreba za navodnjavanje oko 50 odsto. Korišćenje oko 15 cm organskog malča može uštedeti i do 750 litara vode svakog meseca. Malčiranje pomaže biljci, smanjuje isparavanje,hladom štiti od sunčevih zraka, obezbeđuje hranu i pomaže u kontroli korova.
  
  
  Zeleno đubrivo
  
  
       Cover crops, takođe se pominju kao zelena đubriva, koji su važan način za poboljšanje strukture zemljišta, aeraciju i dodavanjem azota. Cover usevi podržavaju i podstiču rad preko potrebnih mikroorganizma i glista. Sadnja "zelenog stajnjaka " je efikasan metod poboljšanja loših zemljišta. Usevi poput heljde, zimske pšenice služe kao dobar izbor zelenih đubriva.  Takođje i grašak, soja,detelina, grahorica, sesbania,  pasulj,raž .
  
  
  Zatravnjivanje plantaže
  
  
  
       Mere zatravljivanja ( formiranje međuredne površine ) prestavlja idealno sinergiju izmedju biljka i zemljišta. Da bi se dobila kvalitetna travna staza neophodno je da se poseje kvalitetno seme koje sadrži Engleski ljulj (Lolium perenne), Visoki vijuk (Festuca arundinacea). Idealno vreme setve je posle formiranja plantaže aronije u rano proleće ili jesen kada se smanjuju potrebe za zalivanjem . Količina od a 20 do 30 kilograma semena po hektaru . Po setvi potrebno je blago uneti semen na dubinu do 1cm ( u praksi najčeće lakim drljačama ili grabuljkama), potom uz pomoc  prevaljati uz pomoć valjka (cultipacker) da bi se učvrstilo  tlo  i pritisnulo seme. Travnjak poboljšava zemljište tako što hranljive materije donose iz donjeg zemljištu i pretvaranje ih u biljnoj organske materije. Trava  aktivno raste i organska materija košenjem ostaje i hrani . Ovo je efikasan, jeftin i ekološki način da se izgradi organsku materiju u zemljištu, plus što dobijamo prirodnu mikroklimu i lakšu manipulaciju u plantaži aronije. Dalja nega se sastoji u košenju ( malčiranju ) trave.
  
  
  Kontrola korova
  
  
       Korovi se uvek takmiče sa biljkama za sunce, vodu, hranljivihe materije i rastućeg prostora. Korovi  su jedna od glavnih pretnji vaše biljke, rastu brže nego vaše biljke i uspešno će se takmičiti za raspoložive resurse. Malčiranje, zatravljivanje i okopavanje su redovna mera nege za  kontrolu korova. Korovi (Veeds) su glavni faktor u smanjenju produktivnosti farme .
  
  
       Sjajno je to što je aronija otporna na bolesti i štetočine i ne mora da se prska. To je prava kultura, zahvalna za organsku proizvodnju. 
  
  
  Upotreba aronije
  
  
       Ponajviše se plodovi koriste za pravljenje soka. Od 1 kg aronije može se dobiti 0,5-0,6 l soka. Sušeni plodovi i listovi se upotrebljavaju za čaj od aronije. Čaj krepi, a priprema se slično kao čaj od šipka.
      Od aronije se još može praviti i džem, slatko i alkohona pića. Negde se od aronije pravi vino, rakija i liker.
       Sveži plodovi se upotrebljavaju u sklopu voćnih salata i poslastica.
       Aronija je tako zdrava, jer ima jako visok sadržaj antocijana. Može se reći da aronija sadrži najviše antocijana od svih namirnica koje se koriste u ishrani. Antocijani su pigmenti plave, ljubičaste i crvene boje. To su jaki antioksidansi. Time su konzumenti aronije zaštićeniji od štetnih elemenata iz spoljašnje sredine. Pored toga aronija je koristan izvor vitamina i minerala.
  Delotvornost aronije se odlično pokazala kod različitih zdravstvenih nedaća, od najtežih bolesti do problema sa telesnom težinom. Prema novijim istraživanjima aronija je dobra kod dijabetesa, povišenog holesterola i triglicerida, pa čak i za obolele od raka.
  Aronija popravlja krvnu sliku, poboljšava cirkulaciju i reguliše pritisak. Dobra je za imunitet i čišćenje organizma. Održava vitalnost organizma i dobar vid.
  
  
  Lekovitost
  
  
       Aronija je tako zdrava, jer ima jako visok sadržaj antocijana. Može se reći da aronija sadrži najviše antocijana od svih namirnica koje se koriste u ishrani. Antocijani su pigmenti plave, ljubičaste i crvene boje. To su jaki antioksidansi. Time su konzumenti aronije zaštićeniji od štetnih elemenata iz spoljašnje sredine. Pored toga aronija je koristan izvor vitamina i minerala.
  Delotvornost aronije se odlično pokazala kod različitih zdravstvenih nedaća, od najtežih bolesti do problema sa telesnom težinom. Prema novijim istraživanjima aronija je dobra kod dijabetesa, povišenog holesterola i triglicerida, pa čak i za obolele od raka.
      Aronija popravlja krvnu sliku, poboljšava cirkulaciju i reguliše pritisak. Dobra je za imunitet i čišćenje organizma. Održava vitalnost organizma i dobar vid.